Jako me je obradovalo to što  me je ekipa BEST Novi Sad pitala da napišem nešto o svojim iskustvima u toj organizaciji. Bio sam organizator događaja, član izvršnog, pa onda i nadzornog odbora, ali najviše od svega sam radio na raznim projektima, kao običan član organizacije. Najčešće je to bilo da se razmišlja i kreativno reši neki problem, a nekad sam samo nosio papire, premeštao stolove ili kuvao ručak za 30 ljudi u kuhinji sa jednom ringlom – ali, hej, sve to ide u rok službe, nećemo cepidlačiti.

Više od svega, sada sa trideset godina imam vremensku distancu i više iskustva, pa mislim da mogu da vam pružim novi pogled na rad u studentskim organizacijama uopšte, a u BEST-u specifično. Nadam se da će vam biti interesantno, a ako bude i korisno, javite mi pa da mogu da se hvalim na Fejsbuku.
U BEST sam došao jer su tu zanimljivi ljudi koji rade zanimljive stvari. Oni su puno putovali, a putnici su često puni zanimljivih anegdota i iskustava. Je l’ poznajete nekog frigana? Ja poznajem par, i iako taj stil života nije po mom ukusu, imao sam priliku da doživim drugačiji pogled na svet. Je l’ znate šta je 2FA-BE? Ni ja nikad ne bih znao da nisam počeo da se družim sa BEST-ovcima.

Srećom nije sve bilo samo besplatna klopa (friganizam) i slanje razglednica (2FA-BE); kroz druženje u BEST-u sam i naučio ponešto: usvojio sam jako dobru naviku da uvek budem proaktivan, odnosno da ne čekam da mi se stvari dese, već da organizujem neki čekić i nakovanj i budem kovač svoje sudbine.

Pošto sam hteo da putujem, a para nisam imao, ja sam se potrudio da kroz BEST upoznam ljude iz svih krajeva Evrope, pa da uvek imam nekog poznanika kod kog bih mogao da džonjam za dž ili da saznam za neku konferenciju koja traži volontere i pokriva stan i hranu. Em upoznam kul ljude, em putujem jeftino.

U to vreme, svi su pričali o pravljenju sajtova, a na faksu toga nije bilo, ja sam lepo uzeo i pravio sajt za BEST Novi Sad. Napravio sam odvratan sajt koji se, hvala bogu, više ne koristi, ali hej – naučio sam mnogo o poslu koji će mi kasnije postati karijera. Ko ima vremena da čeka da se u nastavni plan i program uvede „razvoj internet aplikacija”?

Pošto niko studentima ne pokaže kako se piše CV, hajde da mi nađemo nekog ko će nam to objasniti. Još bolje, što samo da objasni nama? Hajde da iscimamo neku učionicu i pozovemo sve studente koji su zainteresovani! Tako će svi imati koristi od toga.

Ako već svi pričamo o tome kako škole obrazuju individualce, a u realnosti se sve bazira na timskom radu, hajde da se potrudimo i osmislimo nešto da studenti imaju šansu da rade u timu i obrazuju se – zbog toga BEST-ovci organizuju kurseve. Jeste lepo primiti goste iz cele Evrope, ali je još lepše naučiti kako organizovati sedmodnevni seminar za 30 ljudi.

Hajde da uzmemo obrazovanje u svoje ruke, i sebi i drugima omogućimo da nauče stvari koje mislimo da su lepe i korisne. Tako „komplementarno obrazovanje studenata inženjerstva” (čime se BEST zvanično bavi) izgleda u praksi.

Već dugo radim, što za sebe što za druge, i imao sam mnogo prilika da vidim kako znanje koje sam pokupio u BEST-u daje ozbiljnu prednost u poslovnom svetu – na primer tokom rada u BEST-u sam napisao toliko motivacionih pisama i održao toliko prezentacija da su mi pisanje CV-ja i intervjui za posao postali iskustvo malo žešće od kisele vode.

Pošto je BEST međunarodna organizacija, moje vladanje engleskim jezikom je napredovalo dva-tri reda veličine. I više od toga – često smo morali da radimo sa ljudima koji jedva govore engleski, pa smo svi naučili da kvalitetno komuniciramo, čak i kad sagovornik ne može baš jasno da artikuliše šta hoće. To je, nažalost, čest slučaj i kad ljudi govore istim, maternjim jezikom i način na koji prilazim takvim situacijama je kudikamo efektivniji posle iskustva u BEST-u.

Nije to nikakva magija – svako pre ili kasnije nauči kako da radi u timu i da efikasnije komunicira, ali da li želite da pečete zanat na radnom mestu gde greške koštaju mnogo, i vas, i njih (a možete i otkaz da dobijete), ili u studentskoj organizaciji gde niko i ne očekuje da sve bude savršeno? I uz to upoznate fantastične, požrtvovane, svestrane i megainteresantne ljude? Pa, ono, i ja mislim da je ovo drugo bolje.

Iskustvo koje sam stekao radom u BEST-u teško sam mogao da dobijem bilo gde drugde – najpribližniji akademski program koji sam našao je sertifikovani MBA koji košta više desetina hiljada dolara… I osećaj avanture nula procenata.

Za mene je BEST bio baš to – avantura, učenje, prijatelji iz svih krajeva Evrope. Ne bih to menjao ni za šta.

 

Autor teksta: Marko Kaćanski

One Thought on “BEST kroz oči Marka Kaćanskog”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *